Izvor: Blic

Uobičajeno je da, povodom 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija, relevantni subjekti koji se bave stanjem i zaštitom slobode medija, daju prigodne ocene o nivou te slobode u pojedinim ili svim zemljama sveta. Tako smo nedavno mogli čuti da je Freedom House ocenio da je Srbija zemlja slobodnih medija u kojoj je zastupljena otvorena politička utakmica, a nezavisnost medija se poštuje. Dodatnu specifičnu težinu ovoj, zaista dobroj, oceni daje to što smo je prvi put dobili. Do sada najbolji rezultat je bio samo „delimčno slobodni mediji“.

Neke će, iz razumljivih razloga, ova ocena obradovati. A drugima će, iz ništa manje razumljivih razloga, izgledati neobjektivna. Ali, umesto sporenja bolje je da se povodom Dana slobode medija podsetimo na neka pitanja, itekako važna za fukcionisanje medija na način primeren demokratskom društvu.

Bez obzira na određeni napredak u ostvarivanju slobode pristupa informacijama, još uvek ima mnogo onih koji ne kažnjeno prava javnosti nipodaštavaju i krše. Zar nije krajnje vreme da se konačno aktiviraju mehanizmi odgovornosti za kršenje zakona?  

Izvor: „Blic“

Predstojeći opšti popis stanovništva i izbori za nacionalne savete su krupni zadaci čije uspešno sprovođenje je važno za potvrdu administrativnih kapaciteta i demokratske legitimacije zemlje. I upravo zato, oni su važni i sa stanovišta nekih specifičnih ljudskih prava. Naime, ove aktivnosti podrazumevaju obimnu obradu podataka o ličnosti, uključujući i obradu nekih podataka koji su Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti utvrđeni kao naročito osetljivi podaci, poput npr. nacionalne pripadnosti ili veroispovesti. To, shodno zakonu, podrazumeva da se obrada tih podataka može vršiti isključivo na osnovu slobodno datog pristanka lica o čijim podacima se radi. Zakon izričito predviđa da taj pristanak mora biti jasan i nedvosmislen i dat u pismenoj formi, a da se u slučaju da je reč o nepismenim licima pristanak mora potvrditi izjavom koju potpisuju dva svedoka.

Izvor: „Politika“

Vlada je juče izmenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama, po hitnom postupku, povereniku Rodoljubu Šabiću dala ovlašćenje da propisuje novčane kazne onima koji skrivaju informacije.

„Pre dvadesetak dana imao sam razgovor sa premijerom Cvetkovićem o problemima u primeni zakona, posebno o onim za koje je odgovorna Vlada. Jedna od bitnijih stvari koje su bile dogovorene bilo je to da će Vlada, bez odlaganja, donošenjem bilo posebne uredbe bilo predlogom za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama obezbediti bolje pretpostavke za prinudno izvršenje rešenja poverenika i preduzeti konkretne korake za obezbeđenje do sada neizvršenih rešenja. Predlaganjem ovih izmena zakona Vlada zapravo potvrđuje da poštuje ono što je dogovoreno”, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

Izvor: „Blic“

Javnost Srbije uskoro će biti upoznata sa svim onim informacijama koje je do sada Vlada Srbije uskraćivala držeći ih pod oznakom tajni podaci - od toga ko su 10 najvećih dužnika države, preko pet najvećih investicija u Srbiji, do toga kako je prodata Duvanska industrija Niš, kao i sve pojedinosti o krivičnom postupku povodom smrti novinarke Dade Vujasinović.

Vlada će, kako je potvrđeno „Blicu“, na današnjoj sednici utvrditi predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i hitno ga uputiti Skupštini.