Izvor: "Politika"

Intervju: Rodoljub Šabić

Zahvaljujući usvojenim amandmanima Poverenika za informacije Zakon je znatno poboljšan, a Rodoljub Šabić, nosilac ove funkcije, sada se zalaže za donošenje posebnog zakona o statusu tajnih dosijea.

Šta očekujete od Zakona o tajnosti podataka? Da li će biti razjašnjeni neki od

istorijskih događaja koji decenijama izazivaju podele u srpskoj javnosti?

- Zakon o tajnosti podataka ne znači automatski i otvaranje tajnih dosijea. On doduše predviđa obavezu preispitivanja svih zatečenih tajni u roku od dve godine, i to bi moglo i trebalo da ima za posledicu prestanak tajnosti velikog broja dokumenata, kako onih iz arhiva tajnih službi, tako i ostalih. Međutim, zbog loših iskustava sa primenom reformskih zakona, mislim da nikako nije dobro što zakon ne predviđa sankcije za propuštanje tog roka, a ni automatski prestanak tajnosti. Pažnja medija i javnosti treba da bude usmerena na realne efekte primene zakona, kao i da Vlada utvrdi implementacionu strategiju kojom bi obuhvatila prioritetne ciljeve, rokove, potrebne resurse i odgovornost. Inače, što se otvaranja samih dosijea tajnih službi tiče mislim da je, imajući u vidu specifične etičke, pravne, bezbednosne i slične probleme, što pokazuju i iskustva drugih, potreban poseban zakon i zalažem se da se donese što pre.

Izvor: "Blic"

Još jednom je, nažalost, odložena primena nekih važnih antikorupcijskih rešenja iz „novog“ Zakona o javnim nabavkama. Učinjeno je to faktički, bez ikakvih izmena zakona, bez ikakvog, makar formalnog obrazloženja. Samo „jednostavno“ u Budžetu nisu predviđena nikakva sredstva za rad Komisije za zaštitu prava, a uz to, ni posle višemesečnog zakašnjenja nisu predloženi njeni članovi.

Nema sumnje da će ovo imati nimalo željene efekte. A neodgovorno ignorisanje upozorenja dosadašnjeg predsednika Komisije koji je odgovorno ukazao na to da preti kolaps sistema javnih nabavki, ne može tu štetu učiniti manjom, naprotiv. Realno je da se možemo suočiti sa blokadom javnih nabavki ili sa potpunim odustajanjem od primene zakonskih rešenja.

Izvor: Danas

Rodoljub Šabić

Dobro je što ćemo u Novu godinu ući s jednim zakonom koji nikada ranije nismo imali. Sve demokratske zemlje imaju zakone o klasifikaciji (tajnih) podataka koji sadrže odgovore na pitanja koja se nužno otvaraju povodom ograničavanja pristupa javnosti određenim podacima o radu vlasti. Sadrže, dakle, odgovore na pitanja ko, kako, zašto, koliko dugo, u kom postupku, uz kakvo obrazloženje može da vrši ograničavanje prava javnosti dajući određenim informacijama status tajne, ko i kako ima pravo na pristup tim informacijama, ko i kako sve to kontroliše, ko može opozvati taj status i sl. Umesto jednog takvog zakona Srbija je imala jedan neverovatan, zbrkan i neproziran lavirint od više stotina, mahom anahronih propisa, koji su „uređivali“ ovu materiju. Višegodišnje održavanje ovakvog stanja je imalo brojne negativne posledice po ostvarivanje prava javnosti, funkcionisanje pravnog poretka, prava građana i međunarodni ugled zemlje.

Izvor: „Blic“

Dobro je što se u vezi s Zakonom o tajnosti podataka koji je Narodna Skupština nedavno usvojila, mogu reći dve izvesno dobre stvari. Prva je već samo to što smo konačno dobili zakon koji je demokratskom društvu neophodan. Za razliku od velike većine, manje više svih, evropskih zemalja Srbija nije imala zakon kojim bi bila uređena klasifikacija tajnih podataka, nego umesto njega jedan neverovatni konglomerat od više stotina propisa, mahom prevaziđenih i anahronih koji su „uređivali“ ovu materiju. Višegodišnje održavanje ovakvog stanja je, razume se, imalo brojne negativne posledice po funkcionisanje pravnog poretka, prava građana, međunarodni ugled zemlje. Druga dobra stvar je to, što je usvojena verzija zakona znatno bolja od prvobitno  predložene, što su amandmanima Zaštitnika građana i same Vlade otklonjeni neki nedostaci zbog kojih predložena verzija baš nikako nije mogla dobiti prolaznu ocenu.

Izvor: Blic

Uz uplatnice nam šalju gomilu reklama

JKP “Infostan” uz uplatnice godinama unazad dostavlja reklamni materijal, a sugrađani koji ne žele da ga dobijaju nemaju mogućnost da to “odjave”. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kaže za “Blic” da to što radi “Infostan”, predstavlja takozvani „direktni marketing” što je kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kao i Zakona o oglašavanju.

Izvor: Politika

Intervju: Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Po novom zakonu o tajnosti podataka, otvorena mogućnost da Poverenik za informacije od javnog značaja ima uvid u bezbednosne i obaveštajne podatke, istražne radnje ili akcije organa koje su u toku

Novi zakon o tajnosti podataka predviđa da Povereniku za informacije od javnog značaja budu dostupne informacije koje se odnose na metode pribavljanja bezbednosnih ili obaveštajnih podataka, istražne radnje ili akcije organa koje su u toku, kao i podaci koji se odnose na zaštićene svedoke i službena lica sa prikrivenim identitetom. Posle godina opstrukcije i sporenja, dozvoljena je ova veoma bitna stavka za funkcionisanje institucije Poverenika za informacije od javnog značaja na čijem se čelu nalazi Rodoljub Šabić. On za „Politiku” govori šta ovakva odluka zapravo znači za građane Srbije.