Izvor: "Blic"

Posle bure koju je u javnosti podigao predlog zakona o tajnosti podataka, i kritika koje su na taj predlog izneli Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, i Saša Janković, republički ombudsman, i obećanja Ministarstva pravde da će ga izmeniti, Vlada Srbije je poslala u skupštinsku proceduru predlog zakona - bez i jedne jedine izmene.

Sve izmene koje su plod kritika stručne javnosti - počevši od ograničenja ovlašćenja poverenika za informacije i zaštitnika građana da pristupe tajnim podacima, pa do kontrole rada tajnih službi, biće, kako nas uveravaju, podnete Skupštini u obliku amandmana.
Iako je već postalo praksa da Vlada Srbije menja zakone tako što uz predloge zakona dostavlja svoje amandmane, uočljivo je da takav način ostavlja sebi mogućnost da u Skupštini Srbije zaustavi one amandmane koje ne želi, ali ih predlaže zbog pritiska javnosti. Kada amandmani uđu u skupštinsku proceduru, sve je stvar političke volje, pa uvek postoji mogućnost da određena poslanička grupa vladajuće koalicije odluči da ne glasa za njih.

Izvor: Blic

Pre skoro dve godine, da bi se novinarima i javnosti uopšte pomoglo u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama, na veb sajtu www.poverenik.org.rs  objavljen je Katalog organa (javne vlasti). To nije pretenciozan analitički dokument, već pre adresar, inventar sa oko 11.000 subjekata koji vrše nekakvu vlast ili troše javni novac, uključujući na državnom nivou šest tzv. najviših organa, 24 ministarstva, 18 nezavisnih i regulatornih tela, 23 agencije, 16 republičkih zavoda, 10 direkcija, sedam fondova i četrdesetak „ostalih" i još osamdesetak preduzeća sa javnim ovlašćenjima ili većinskim državnim kapitalom. Ali i „adresar" provocira pitanja koja traže odgovore. Zašto npr. uz Ministarstvo za rudarstvo i energetiku imamo i agencije za energetiku, za energetsku efikasnost i za rudarstvo; uz Ministarstvo prosvete, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, ali i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja; uz Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, agencije za zaštitu životne sredine, za prostorno planiranje i za reciklažu, a i Zavod za zaštitu prirode?

Izvor: Danas

Posledica manje ili više rezolutnih zahteva iz pregovora sa MMF-om, bez čijeg uspešnog okončanja je teško i zamisliti saniranje našeg velikog budžetskog deficita jeste to da je"racionalizacija aparata državne vlasti" ne samo „došla na dnevni red" nego postala hiperaktuelna tema. Razume se, dobro je da je tako. Naravno, s pravom se mogu postaviti pitanja, kao - zašto se racionalizacija odlagala sve do sada, zašto su ignorisani već godinama prisutni impulsi, zašto su se i kakvi takvi pokušaji da se nešto učini odbijali o čvrst oklop „odsustva političke volje"? Međutim, kako stvari stoje, čini se da je uputnije, umesto traganja za odgovorima na ta pitanja, „oportunistički" konstatovati ono „bolje ikad nego nikad" i konačno preći na stvarno sprovođenje racionalizacije.

Izvor: Danas

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, govori za Danas

RAZGOVOR

Beograd - Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pozdravio je brisanje ograničenja iz Predloga zakona o klasifikaciji informacija koja su se odnosila na pristup nezavisnih institucija poverljivim podacima.

On u razgovoru za Danas ocenjuje da je to „nešto što je savršeno normalno".

- Takva su ograničenja, sa stanovišta demokratskih standarda, apsurdna. Ne postoje nigde u demokratskom svetu i direktno su suprotna odredbama relevantnih međunarodnih dokumenata koje je Srbija ratifikovala, kao što je Konvencija 108 Saveta Evrope i Dopunski protokol uz ovaj dokument - kaže Šabić.  Prema njegovim rečima, „sasvim normalno" je to što će po istom predlogu zakona u postupku provere podataka nezavisne institucije, kao što su Poverenik i Zaštitnik građana morati da prođu bezbednosne provere.

Izvor: Blic

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde rekao je da će iz predloga zakona o tajnosti podataka biti izbrisane odredbe koje se tiču ograničenja za institucije poverenika za informacije od javnog značaja, zaštitnika građana i Državne revizorske institucije. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za „Blic" da je dobra novost to da je Ministarstvo pravde najavilo spremnost da prihvati kritike predloga zakona. On navodi da je Srbiji neophodan dobar zakon o tajnosti podataka, ali da je aktuelan predlog i koncepcijski i pravno-tehnički bio znatno ispod potrebnog nivoa.

Izvor: Blic

To što su izmenama Zakona o informisanju predviđene veoma oštre kazne za prekršaje i prestupe novinara i medija bilo je, hoćeš- nećeš, povod za podsećanje na problem odgovornosti za objektivno, istinito i što potpunije informisanje javnosti. Naime, iako su  pomenute zaprećene kazne zaista veoma visoke, više ne samo od zakonom utvrđenih opštih maksimuma kazne za te vrste delikata, nego čak i više i od kazni koje su u Krivičnom zakoniku predviđene za krivična dela koja se vrše istim ili sličnim radnjama, ipak su neki i za to pokazali razumevanje. Svoj stav pravdali su potrebom suprotstavljanja nekim, u našoj medijskoj sferi, prisutnim, negativnim fenomenima. A ne može se poreći da su objavljivanje i prenošenje neistina ili poluistina, „friziranje" istine i drugi oblici dezinformisanja javnosti evidentni u radu nekih medija. Naravno, drugo je pitanje, da li i to zaista može biti opravdanje za ovakve kazne, a pogotovo za neke druge mere predviđene predlogom ovog zakona.