Izvor: "Blic"
Vlast, ali ni opozicija, koja neprestano ističe da bi bolje radila od onih u foteljama, nisu se čak ni setile da predlože da se novim krivičnim zakonom zaštite oni koji se bave ispitivanjem korupcije i ukazuju na greške. Ali zato su vlast i opozicija uradile isto - novim krivičnim zakonom zaštitile su sebe.Izvor: "Politika"
Naš Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja, i na njoj zasnovanu slobodu medija (čl.46. i 50.) na način koji veoma dobro korespondira sa članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u ovoj oblasti fundamentalnim evropskim pravnim dokumentom. Odredbe stava 1. čl. 10. Konvencije svakom jemče pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu mišljenja, slobodu primanja i prenošenja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. U stavu 2., predviđeno je da ostvarivanje ovih sloboda može podlegati samo takvim formalnostima, uslovima, ograničenjima ili sankcijama koje su „predviđene zakonom i koje su neophodne u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti teritorijanog integriteta ili javne bezbednosti, sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprečavanje širenja poverljivih informacija ili u interesu očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva."Izvor: "Blic"
Direktora velikog preduzeća novinar P.Lj. je javno optužio da je upropastio preduzeće, da ono ima ogromne neizvršene obaveze, uključujući i one prema državi i tako postao „predmet" tri krivična postupka zbog "klevete i uvrede". Da bi se branio zatražio je od Poreske uprave informacije o tom dugu. Odbijen je, i tek po rešenju Poverenika za informacije je dobio informacije koje potvrđuju dug od preko 600 miliona dinara. Izvršavajući nalog Poverenika, Uprava se ipak osetila pozvanom da mu i „ukaže na neke stvari", da ga upozori (valjda u uverenju da Poverenik to ne zna), da su po Zakonu o poreskom postupku podaci iz poreskog postupka službena tajna, te da zbog neovlašćenog odavanja službene tajne, poreski obveznik čija su prava povređena stiče pravo da pred nadležnim sudom traži naknadu štete...Izvor: Danas
Beograd - Na medijskoj sceni u Srbiji neophodni su veća odgovornost i bolje uređenje, ali ne mislim da se to može postići predloženim izmenama Zakona o javnom informisanju, ističe za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
Izvor: Blic
REČ NEDELJE
RODOLJUB ŠABIĆ poverenik za informacije
Najviše pažnje u Predlogu izmena Zakona o informacijama zaslužuju odredbe koje zbog smanjivanja osnivačkog uloga ili blokade računa preduzeca predviđaju obavezu izdavača da prestane s izdavanjem glasila i to pod pretnjom kazne do čak 20 miliona dinara. Mislim da ove i sve druge odredbe kojima se predviđa ograničavanje izdavanja novina moramo sagledavati u kontekstu člana 10. Evropske konvencije o Ijudskim pravima i prakse Evropskog suda za Ijudska prava.Odredbama Konvencije, kojima je zajamčena sloboda izražavanja i praksom Suda iz Strazbura već je definisano da je slobodu izražavanja, budući da uključuje određene obaveze i odgovomosti, moguće ograničiti, ali samo pod pretpostavkom kumulativnog ispunjavanja sva tri uslova. Prvo, da su sankcije, uslovi, mere i sl. predviđeni zakonom.
Izvor: Press
Poverenik za informacije Rodoljub Šabić upozorava da je Predlog zakona o informisanju u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima!
Predlog zakona o javnom informisanju u suprotnosti je sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, čiji član 10 jasno propisuje da sloboda izražavanja ničim ne sme biti ograničena, tvrdi poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Prema Šabićevim rečima, ako bi ovakav predlog zakona bio usvojen u Skupštini, svaki medij pogođen milionskim kaznama mogao bi da se žali Evropskom sudu za ljudska prva u Strazburu i da dobije odštetu od države Srbije!
Šabić upozorava da bi sud u Strazburu, formiran upravo na osnovama Konvencije, sasvim sigurno donosio presude koje bi išle u prilog „kažnjenim medijima".
