Izvor: Politika

Pola godine nakon što smo, sa više godina zakašnjenja, doneli Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, na poslovima nadzora nad primenom zakona još ne radi ni jedan jedini čovek

Jedan od uočljivijih fenomena savremenog sveta je sve češće korišćenje podataka nekog drugog lica sa ciljem da se pribavi nekakva korist ili da se nanese šteta.

Federalna komisija za trgovinu u SAD (FTC), koja svake godine objavljuje izveštaje o žalbama potrošača na ovom ogromnom tržištu već šest, sedam godina uzastopno kao najčešći osnov za žalbe u vezi sa finansijskom prevarom, navodi upravo „krađu identiteta". Trećina od više stotina hiljada godišnje prijavljenih prevara odnosi se na krađu identiteta, finansijski efekti štete takve krađe mere se sa fantastičnih više desetina milijardi dolara. Reč je o pustošenju bankarskih računa, odnosno kupovini i stvaranju obaveza na tuđ račun.

Izvor: "Blic"

Veliki značaj Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Obrada, korišćenje i prikupljanje podataka o ličnosti ubuduće će da budu mogući isključivo uz saglasnost građana

Više desetina javnih preduzeća krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Dok čelnici uskraćuju podatke o visini svojih mesečnih plata, istovremeno imaju nelegalno zaključene ugovore sa kreditnim biroima banaka, kojima dostavljaju podatke o neizvršenim obavezama klijenata, o neplaćanju vode, struje. Ovo je samo jedan od primera kršenja Zakona o zaštiti podataka ličnosti sa kojima se susreo Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa i zaštite podataka o ličnosti.

Izvor: "Blic"

Čestiti ljudi koji zbog spremnosti da ustanu u zaštitu javnog interesa, da se suprotstave zloupotrebama i korupciji, dođu u sukob sa formalnim ili neformalnim „pravilima" o čuvanju raznoraznih tajni kod nas, nedopustivo često doživljavaju vrlo ružne stvari. „Snose odgovornost", ostaju bez posla.

To je bio razlog što smo u predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji je u decembru 2007. sa preko 70.000 potpisa podrške podnet Narodnoj skupštini na usvajanje, mi iz ekspertske grupe koja je pisala predlog uneli rešenje o zaštiti insajdera. Taj predlog imao je „interesantnu" sudbinu. Nestao je u nekakvoj birokratskoj crnoj rupi, da bi se, nakon naloga poverenika za informacije i intervencije ombudsmana ipak pojavio. Na kraju se ispostavilo da ta „gužva" i nije tako loša stvar jer je izvesno doprinela tome da i Vlada Srbije podnese svoj predlog zakona.

Izvor: Danas

Održan regionalni skup o zaštiti podataka o ličnosti u Privrednoj komori Srbije

Beograd - Građani još nisu dovoljno upoznati s tim da podaci o ličnosti mogu biti objavljeni samo uz njihovu saglasnost, ali ni državni organi sa činjenicom da ih ne mogu uvek objavljivati, istaknuto je na jučerašnjem regionalnom skupu „Zaštita podataka o ličnosti" u Privrednoj komori Srbije.

Kako je naglasio Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, Srbija je u ozbiljnom zaostatku i za evropskim standardima, ali i za okruženjem.

- Moramo osposobiti realan mehanizam zaštite podataka o ličnosti - rekao je Šabić. On je dodao da ima „ubedljivo najmanje saradnika" u odnosu na  kolege u regionu i da se nekoliko puta susreo sa „ozbiljnim primerima kršenja prava na zaštitu privatnosti koje su počinili državni organi".

Izvor: Blic

gost komentator

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije

Valjda zato što se dogodio istovremeno sa „zemljotresom" koji je izazvan odavanjem „tajne" u slučaju M. Kovačevića, pažnji javnosti gotovo sasvim je promakao jedan događaj koji ju je i te kako zasluživao. Nepoznato lice je velikom broju medija dostavilo više desetina „ličnih listova" sudija Trgovinskog suda u Beogradu.

Izvor: Politika

Presuda u slučaju Társaság a Szabadságjogokért protiv Mađarske trebalo bi da

podseti odgovorne da ta realnost i kod nas mora da se menja

Rodoljub Šabić,poverenik za informacije

Társaság a Szabadságjogokért naziv je mađarskog udruženja građana - Mađarski savez za građanske slobode - koje je pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu uspešno okončalo spor protiv Mađarske zbog uskraćivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Taj rezultat je, izvesno, jedan od najkrupnijih uspeha u dosadašnjoj borbi za afirmaciju prava na slobodan pristup informacijama. Jer Evropski sud za ljudska prava je prvi put do sada eksplicitno stao na stanovište da je pravo na slobodan pristup informacijama zaštićeno članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.