Izvor: "Blic"

gost komentator

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije

Već dugo Srbija, praktično poslednja u Evropi, nema savremen Zakon o klasifikaciji tajnih podataka. Poverenik za informacije već godinama upozorava na štetu koju zbog toga trpimo i na neophodnost donošenja tog zakona. Nažalost, bez rezultata. Ni Vlada ni neka poslanička grupa nisu predložili ovaj zakon. Doduše, što nije uradila "politička elita", pokušao je civilni sektor. Koalicija više NVO formirala je ekspertsku grupu koja je izradila zakon. I Poverenik je, ne kao funkcioner već ad personam, uzeo učešće u radu grupe. A aktivisti NVO su u više gradova prikupili desetine hiljada potpisa podrške i predlog je, u skladu sa Ustavom, podnet Narodnoj skupštini još krajem 2007.

Izvor: "Danas"

Kriza će nametnuti potrebu da se rešava problem viška zaposlenih u aparatu vlasti

Rodoljub Šabić

Lični stav

Sasvim je izvesno da će nas svetska ekonomska kriza i domaći rastući budžetski deficit u vrlo dogledno vreme suočiti s neminovnom potrebom rešavanja jednog problema koji se već nedopustivo dugo "gura pod tepih": problema prevelikog broja zaposlenih u glomaznom aparatu naše vlasti. A podjednako je izvesno da će nas naterati i da zažalimo zbog toga što smo olako propustili da proteknu godine u kojima je taj problem bilo moguće rešavati na "komforniji", ili bar na manje dramatičan način.

Izvor: "Politika"

Da se oči ne zatvaraju ni pred greškama rukovodilaca primer je direktor javnog preduzeća u unutrašnjosti Srbije koji će platiti kaznu od 10.000 dinara, zato što jednom građaninu nije dostavio zatražene informacije u zakonskom roku od 15 dana. Direktor je mogao da se spase kazne da je izdato rešenje o odbijanju zahteva građanina, s validnim razlozima. Direktor je prekršajno kažnjen na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a prilikom odmeravanja kazne ocenjivana je priroda i težina učinjenog prekršaja, stepen odgovornosti, proteklo vreme i činjenica da su informacije dostavljene naknadno po rešenju poverenika za informacije od javnog značaja. Činjenica da direktor poslednje dve godine nije kažnjavan i uvid u njegovo imovinsko stanje presudili su da kazna, koja se može izreći u visini od 5.000 do 50.000 dinara, bude 10.000 dinara, sa obrazloženjem da će se na taj način postići svrha kažnjavanja.