Izvor: Blic

Da bi se zaštitili oni koji zarad opšteg dobra progovore o kriminalu i korupciji potrebne su intervencije u oblasti krivičnog, radnog i medijskog prava, poručuje Rodoljub Šabić

Oni ljudi koji se odvaže da zarad zaštite javnog interesa progovore o kriminalu i korupciji u kompaniji ili državnoj instituciji u kojoj rade gotovo uvek plate visoku cenu takvog postupka. Najčešće bivaju optuženi da su „odali poslovnu tajnu”, što direktorima posluži kao alibi kada uručuju otkaze. Zbog takve „prakse” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, zatražio je da pravni poredak Srbije pruži zaštitu i određeni status „uzbunjivačima”, odnosno insajderima ili kako ih još zovu – „duvačima u pištaljku”.

Izvor: Blic

U Skupštini zakon sa spornim odredbama

BIA, po saznanjima “Blica” pisala deo Zakona o elektronskim komunikacijama koji

joj omogućava praćenje razgovora bez obavezne odluke suda

T. N. Đaković

Bezbednosno-informativna agencija može da prati s kim, kada, koliko dugo i odakle komunicirate telefonom ili i-mejlom. I za to joj ne treba nalog suda. Dovoljan je potpis njenog direktora. Novi zakon o elektronskim komunikacijama, od juče na usvajanju pred parlamentom, nijednom svojom odredbom to pravo ne ograničava. Ako zakon bude usvojen, kontrola praćenja ovih podataka biće u rukama onih koji ih prate - BIA.

Izvor: "Blic"

Od 15. maja ove godine na zvaničnoj elektronskoj prezentaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – www.poverenik.rs nalazi se, shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti Centralni registar zbirki podataka. Popunjavanje i funkcionisanje Centralnog registra podrazumeva čitav niz obaveza svih rukovaoca zbirki podataka o ličnosti (preduzeća, preduzetnici, organi vlasti…). Rok za izvršenje tih obaveza (godinu dana od stupanja na snagu zakona), sankcije za neizvršenje, odnosno za propuštanje roka utvrđeni su zakonom.

Izvor: "Blic"

Dobro je što mediji sve više pažnje obraćaju zaštiti podataka o ličnosti. Manje je dobro što birajući “pikantnije” teme ponekad skreću pažnju sa nekih mnogo bitnijih. To je slučaj i sa kritičkom ocenom Poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti o JMBG, datom na traženje novinara, Zaista smatram da je mana JMBG što svakom ko ga vidi nepotrebno nudi više podataka o ličnosti i što je nepromenljiv, pa povećava rizik zloupotrebe. Ali, to ne znači da ga moramo odmah menjati. A još manje da je JMBG naš glavni problem u ovoj oblasti. Kamo sreće da jeste.

Izvor: „Danas“

Lični stav

Mnogi mediji su, nedavno, preneli vest da će u Narodnoj skupštini Republike Srbije biti formirana radna grupa sa zadatkom da pripremi zakona koji treba da stvori pretpostavke za rešavanje brojnih otvorenih pitanja u vezi sa problemom „nestalih beba“. Predsednica Skupštine je, najavljujući formiranje te radne grupe, iznela da je neposredan povod za to bilo ukazivanje Poverenika za informacije na opravdano nezadovoljstvo značajnog broja roditelja. Iako sam tu, korektnu, opasku predsednice Skupštine doživeo kao satisfakciju za nastojanje da pomognem grupi ljudi pogođenih nesretnim slučajem, ona me i podsetila na nešto što je verovatno najružnija stvar u poslu kojim se bavim – na česte „susrete“ sa primerima neshvatljive ljudske bezobzirnosti. A sticaj okolnosti je hteo i da me, nezavisno od te vesti iz Narodne skupštine, na istu stvar podseti jedan aktuelni slučaj iz prakse koji je i tematski i vremenski sa njim potpuno koincidirao.

Taj slučaj je ovih dana trebalo da bude okončan donošenjem rešenja Poverenika za informacije kojim je naloženo Medicinskom fakultetu, Institutu za patologiju u Beogradu da najdocnije u roku od 5 dana „obavesti NN da li poseduje zapisnik o obdukciji i obdukcioni nalaz kao i dokumente iz kojih se može saznati ko je i kada, posle obdukcije, preuzeo leš njenog novorođenčeta..., te da joj ukoliko te dokumente poseduje dostavi kopije istih.“