Izvor: "Blic"

„Dostavite nam listing odlazno-dolaznih komunikacija za broj mobilnog telefona .... u vremenskom periodu od ... do ... 2010. godine.“ Ovaj „lakonski“ zahtev je nedavno stigao na adresu jednog našeg velikog operatora mobilne telefonije. Kad je operator odbio da postupi po zahtevu uz obrazloženje da nije u skladu sa zakonom, te da je za njegovu realiziaciju potrebna odluka suda, podnosilac zahteva, zamenik tužioca iz grada u unutrašnjosti ga je ponovio i propratio ga stavljanjem u izgled odgovornost. Operator je zatražio zaštitu od Poverenika za (informacije) i zaštitu podataka o ličnosti.

Izvor: "Blic"

Sva je prilika da će nas Izveštaj EU o napretku Srbije na evropskom putu podsetiti na pitanje -  kako stvari stoje sa restitucijom? Pre otprilike pet i po godina, dobili smo Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine koji je izgledao kao prvi ozbiljan nagoveštaj spremnosti države da počne sa rešavanjem problema koje je većina tranzicionih država odavno rešila - vraćanje ili obezbeđivanje naknade za imovinu koja je oduzeta bez naknade primenom propisa o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji... I to spremnosti da to uradi vrlo brzo jer je zakon „pozvao" da se prijave podnesu što pre, čak je to i oročio (praznom) “pretnjom”  - ko prijavu ne podnese do kraja juna 2006. gubi svako pravo na restituciju!!

Izvor: "Blic"

Nedavnim zajedničkim predlogom za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama Poverenik za informacije i Zaštitnik građana su naš Ustavni sud, i inače bukvalno pretrpan poslom, suočili sa još jednim zadatkom.

Nadajmo se ne preteškim, jer se u osnovi svodi na davanje odgovora na samo jedno pitanje. Da li se garancija iz člana 41. Ustava Srbije po kojoj je „tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva“ a odstupanje od tajnosti dozvoljeno „samo na osnovu odluke suda“, odnosi i na podatke o tome ko, kada, kako, s kim, koliko dugo komunicira, ili se ovim podacima može pristupati i bez odluke suda, na osnovu naloga ili zahteva nekog drugog državnog organa? Odnosno da li su „podaci o saobraćaju“ deo komunikacije?

Izvor: "Danas"

RAZGOVOR - Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Beograd - To što građani, novinari, NVO i drugi iz godine u godinu organima vlasti na svim nivoima podnose sve više zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i što je broj tih zahteva višestruko veći nego na početku i meri se sa više desetina hiljada, svakako je potvrda porasta demokratske svesti i spremnosti da se vlast kontroliše. Isto važi i za konstantno rastući broj žalbi povereniku koji potvrđuje nastojanje da se u ostvarivanju prava istraje do kraja. Taj evidentan rast svesti građana da se koriste novim pravom je verovatno najvredniji rezultat u dosadašnjoj primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kaže za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Izvor: Večernje novosti

KO SVE MOŽE DA TRAŽI LIČNE PODATKE I DA LI NAM JE PRIVATNOST UGROŽENA

Podneto 15 krivičnih prijava. Šabić: Prikupljanje zakonito samo po dva osnova

DA li ste se ikada zapitali ko sve ima vaše lične podatke? Banke, domovi zdravlja, sve firme u kojima ste radili, škole ili vrtići u koje idu vaša deca, Gradskosaobraćajno preduzeće, Zavod za zaštitu zdravlja, biblioteka, turističke agencije preko kojih ste putovali, MUP, regrutni odsek, Republička izborna komisija...

Izvor: "Dnevnik"

Slučaj objavljivanja audiosnimka sa sastanka Saveza vovođanskih Mađara u Novom Orahovu, na kojem se čuje da sagovornici spominju paralelni spisak Mađara u Vojvodini i kako ga iskoristiti za izbore, uzdrmao je javnost u Pokrajini, ali se niko od državnih zvaničnika još nije izjasnio o ovome. SVM je podneo tužbu protiv N. N. lica zbog tajnog snimanja, što je zakonom zabranjeno, ali demantuje da je snimak autentičan. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za „Dnevnik“ kaže da je ovaj slučaj zanimljiv iz više različitih aspekata, ali za njega je, sa stanovišta funkcije koju vrši, važno to što sadržina snimka upućuje na postojanje baze podataka o ličnosti koja ne bi smela da postoji.