Izvor: Politika 

Čemu razlikovanje piratskog softvera u privatnom, s jedne, i u javnom sektoru, s druge strane

Od prošlog meseca inspektori Poreske uprave su intenzivirali akciju na kontroli korišćenja nelegalnog, tzv. piratskog softvera. To je vest koju su nedavno prenele informativne agencije.

Vest je sama po sebi dobar povod da se suočimo sa nekim nimalo prijatnim činjenicama. Na primer sa tim da je pretpostavljeni ali verovatno i prilično tačan procenat učešća piratskog softvera u ukupnom kod nas u Srbiji i preko 75 odsto. I da je to procenat koji je dva i po ili čak tri puta iznad onoga prosečnog u državama članicama EU. I da će biti potrebno dosta vremena i truda da taj procenat spustimo na „normalan” nivo. I da se shodno tome moramo suočiti s tim da se uvođenje reda i u ovoj oblasti, pre ili posle, mora naći na „dnevnom redu”. I da je bolje pre, nego posle. I u tom kontekstu pomenuta agencijska vest svakako jeste informacija od opšteg, javnog značaja, vredna ozbiljne pažnje. Nažalost, još vrednijom pažnje i sasvim kontroverznom čini je njen „nastavak” koji je najjednostavnije opisati kao – neverovatan!

Izvor: "Blic"

Sve češće se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti građani obraćaju radi zaštite ovog drugog prava. Poslednji primer su „sukobi“ na relaciji roditelji-škola, a povodom prikupljanja podataka za „Jedinstveni informacioni sistem u osnovnom i srednjem obrazovanju Republike Srbije“. Ljudi ne razumeju na osnovu čega im se određeni podaci traže i kome i u koje svrhe oni trebaju. Pitaju se zašto i kome trebaju podaci npr. o tome da li su oni udati, neudati ili razvedeni, koje su nacionalnosti, da li rade na određeno ili neodređeno vreme i s pravom, traže objašnjenje. „Objašnjenja“ koja dobijaju su razna, ali za njih često teško prihvatljiva. Sigurno „najoriginalnije“ mi je prosledio jedan od roditelja - „Ako ti podaci ne budu u bazi dete se praktično neće tretirati kao učenik u srpskom obrazovnom sistemu, jednostavno neće postajati!!“

Izvor: "Politika"

INTERVJU:

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Zapisnik sa desete sednice Državnog veća tužilaca iz novembra 2009. godine, koji je prošle nedelje obelodanjen u medijima, otvorio je dodatna osetljiva pitanja o opštem izboru tužilaca i sudija. Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović još jednom je demantovala glasine da je BIA proveravala kandidate za sudije, a iz Državnog veća tužilaca ukazivano je da su provere BIA specijalnih tužilaca predviđene članom 16. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i drugih teških krivičnih dela (Zondosok).

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić skrenuo je pažnju da taj zakon ne predviđa proveru kandidata za tužilačka mesta i doneo odluku da izvrši nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u postupku izbora tužilaca i njihovih zamenika.