Zakon o slobodnom pristupu informacijama najviše koriste „obični" građani, čime daju važan doprinos kontroli vlasti. Ali, svest o pravu na zaštitu podatka ličnosti je loša, daleko od nivoa kojim bismo mogli biti zadovoljni, kaže poverenik Rodoljub Šabić u razgovoru sa Vojislavom Tufegdžićem

Poverenik Šabić pisao vlastima još 2008. o materijalu Đinđićevog ubistva

TRAGOM

Beograd - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je još 2008. skrenuo pažnju Vladi Srbije da je na nezakonit način postupala u zahtevu novinara da dobiju na uvid celokupni materijal Komisije koja je ispitivala propuste u obezbeđenju premijera Zorana Đinđića pre atentata.

Teško uspostavljanje mehanizma da se nateraju srpske institucije na saradnju

Ranije su naloge ignorisala ministarstva, danas javna preduzeća

TREBALO je da prođe osam godina i nekoliko zaključaka Skupštine u kojima se traži od Vlade da povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obezbedi adekvatan prostor za rad, pa da on, ove nedelje, prostor - dobije. Zbog višegodišnjeg ignorisanja, ali i zato što neke institucije uporno ne postupaju po rešenjima poverenika, u delu javnosti stvoren je utisak da je ova institucija "mrtvo slovo na papiru".

Sam poverenik Rodoljub Šabić za "Novosti" ovo demantuje:

- Procenat uspešnih intervencija premašuje 91 odsto. U tom procentu, nakon žalbe povereniku, dobijaju se informacije koje su prethodno uskraćene. Čak i po kriterijumima starih demokratija, to je vrlo visok procenat. Indikativno je da u gotovo dve trećine slučajeva poverenik i ne mora da daje formalne naloge, već nakon zahteva za izjašnjenje, organ vlasti daje uskraćene informacije.

Posle problema u mnogim zemljama, „Gugl" će Rodoljubu Šabiću morati da garantuje zaštitu privatnosti i ličnih podataka srpskih građana

„Gugl" već koristi tehnologiju za zamagljivanje lica i registarskih tablica, a svaki pojedinac mora imati pravo da traži zamagljivanje bilo kog dela slike, koji sadrži podatke o njemu lično, njegovom automobilu i kući, kaže na vest o dolasku „strit vjua" u Srbiju Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kompanija „Gugl" nedavno je i formalno zatražila od poverenika da ovde počne da radi na svom projektu „Strit vju" ili „Pregled ulice". On podrazumeva da vozila korporacije iz Kalifornije krstare ulicama, snimaju okolinu i tako dobijene snimke koriste u okviru „guglove mape". Usluga omogućava korisnicima da vide, na primer, ulice Beograda onakvim kakve one zaista jesu, sa stvarnim zgradama, kućama i radnjama. Nevolja je, međutim, što kamere mogu da snime i ljude i njihove aktivnosti, u nekim zemljama „uhvatile" su i dvorišta i enterijer kuća, pa su građani u evropskim zemljama upozorili da američka kompanija mora da vodi računa o zaštiti privatnosti pojedinaca. „Gugl" je zbog toga imao problema u više evropskih zemalja, a srpski poverenik kaže da će zahtevati od „Gugla" da poštuje standarde zaštite privatnosti, odnosno zaštitu podataka o ličnosti utvrđene našim zakonima i međunarodnim dokumentima. Zato se postavlja pitanje šta će korporacijski automobili smeti da snimaju, a šta ne.

– „Guglovi" automobili snimaju, odnosno sakupljaju slike sa nivoa ulice. Na njima se vidi ono što bi ljudsko oko videlo sa iste pozicije. Naravno, ne prikazuje se sve u realnom vremenu niti će se sve snimljeno videti na finalnom snimku, jer određene stvari moraju biti zamagljene – objašnjava Šabić.

I šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin poručili su da Skupština Srbije i nezavisna regulatorna tela imaju ključnu ulogu u kontroli izvršne vlasti i obezbeđivanju poštovanja prava građana. Na konferenciji u Beogradu „Građanska prava u Srbiji: Uloga Narodne skupštine i nezavisnih institucija", Dežer je rekao da parlament ima ključnu ulogu u kontroli primene zakona u praksi i ostvarivanja građanskih prava.

- Veoma je važno imati mehanizme koji garantuju poštovanje prava građana - rekao je Dežer. On je istakao značaj nezavisnih regulatornih tela u Srbiji, poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u obezbeđivanju prava građana.

ZAŠTO POVERENIK TRAŽI PROMENU ZAKONA

Građani Srbije nisu dovoljno zaštićeni od krađe identiteta, a postoji bar pet načina na koji im identitet može biti zloupotrebljen i kojih bi trebalo da se čuvaju.