Izvor: Blic

Rodoljub Šabić Poverenik za informacije

Pre nekih mesec dana, sam pismeno upozorio 119 organa javne vlasti na obavezu postupanja u skladu sa nalogom iz rešenja poverenika za informacije i na zakonom predviđene konsekvence propuštanja te obaveze. Taj broj, između 100 i 200 neizvršenih rešenja u odnosu na oko 4500 okončanih slučajeva ni apsolutno ni relativno ne izgleda kao dramatično veliki, radi se o samo nekoliko procenata, ali principijelni značaj nepostupanja po nalogu koji je po zakonu obavezujući, ipak se nikad ne sme potcenjivati.

Izvor: Dnevnik

Rodoljub Šabić nije u potpunosti zadovoljan Predlogom Zakona o zaštiti ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je juče značajnim napore Vlade Srbije da zakonski uredi oblast zaštite podataka o ličnosti, ali i upozorio da se nekim od predloženih rešenja može izigrati zajamčena zaštita, pa ih treba preispitati, menjati ili eliminisati. On je agenciji Beta kazao da se Predlog zakona u najvećoj meri zasniva na standardima afirmisanim u demokratskom svetu, ali i naveo da se ne sme "preći preko toga da sadrži i pojedine odredbe koje mogu predstavljati osnov za relativizovanje, pa čak i potpuno izigravanje zaštite podataka o ličnosti u nekim slučajevima".

Izvor: Borba

Podnošenjem Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti Vlada Srbije učinila veoma značajan korak u stvaranju pretpostavki za uspostavljanje jednog pravnog mehanizma koji Srbija, na žalost, nema, a koji je savremenom demokratskom društvu neophodan. Treba ipak upozoriti da pojedina rešenja sadržana u Predlogu zakona mogu predstavljati realnu opasnost za relativizovanje ili izigravanje zajamčene zaštite, i daje potrebno da u postupku usvajanja budu kritički preispitana, izmenjena ili eliminisana. Dobro je što se Predlog zakona u najvećoj meri zasniva na standardima koji su, za ovu oblast, odavno afirmisani u demokratskom svetu. Međutim, ne sme se preći preko toga da on sadrži i pojedine odredbe koje mogu predstavljati osnov za relativizovanje, pa čak i potpuno izigravanje zaštite podataka o ličnosti u nekim slučajevima. To se svakako, pre svega, odnosi na odredbu stava 2. člana 45. Predloga zakona, koja pored ostalog predviđa mogućnost da se, od strane organa bezbednosti, iz vrlo fluidno definisanih, rastegljivih razloga, organu nadležnom da obezbeđuje zaštitu podataka o ličnosti može uskratiti mogućnost uvida u podatke, zbirke podataka, dokumentaciju, pa čak i prostorije. U prisustvu ograničenja ovakve vrste mogućnost vršenja zaštite podataka o ličnosti bi zapravo bila isključena.

Izvor: Blic

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije

komentari

Narodna skupština će uskoro razmatrati Predlog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Dobro je što je tako, a dobro je i što se većina rešenja iz Predloga zakona oslanja na dobre, evropske standarde. Ipak, ima i rešenja za koje se to baš nikako ne može reći. Recimo za rešenje iz čl.45. st.2., koje omogućava organima bezbednosti da iz razloga „državne i javne bezbednosti“ i to „sve dok razlozi traju“, uskrate organu koji treba da štiti podatke o ličnosti uvid u relevantne informacije, čak i pristup u prostorije. Pojednostavljeno rečeno - zaštita podataka o ličnosti od nezakonite „obrade“ od strane organa bezbednosti biće moguća samo ako je ti organi dopuste. Interesantno, zar ne?

Izvor: Večernje novosti

U našoj zemlji nema preciznih pravila na koja dokumenta može da se stavi oznaka tajnosti Srbija i Crna Gora jedine u Evropi nemaju zakon o klasifikaciji tajnosti podataka

U ZAGLAVLjU papira, gotovo preteći, otkucano - "državna tajna". Na drugom dokumentu ista poruka otisnuta pečatom. Podaci su strogo zaštićeni i zato nećemo o njima. Jer, za otkrivanje napisanog sleduje kazna i do deset godina zatvora!

Izvor: Politika

iza kulisa

Svako ko odluči da koristi podatke o platama u državnim organima iz informatora tih institucija trebalo bi da bude vrlo oprezan, jer, mnogi od njih toliko dugo nisu ažurirani, da bi ih komotno mogli nazvati - dezinformatorima. Međutim, u Informatoru Narodne skupštine Srbije, jedan od retkih podataka koji je tačan jeste onaj koji se tiče plata, ali samo poslaničkih i samo zato što one nisu korigovane skoro četiri godine, pošto je ovaj dokument poslednji put ažuriran u aprilu prošle godine.