Izvor: Pregled

Predstavljen Informator o radu Privredne komore Srbije

Ljiljana Lukić

Beograd

Najbolji način da se stekne poverenje u neku instituciju jeste da se ponude informacije koju niko ne traži. U Srbiji je problem upravo manjak informacija o čemu najbolje govori cinjenica da ne znamo šta se dogada sa oko 8 odsto BDP jer od 12.000 ucesnika u javnoj potrošnji samo 2.000 njih podnosi godišnje izveštaje, izjavio je juče u Privrednoj komori Srbije (PKS), Poverenik Vlade Srbije za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić.

Izvor: Danas

Slobodan pristup informacijama u zakonu i praksi

Lični stav

Nedavno je Udruženje novinara Srbije, ponovljenim zahtevom Vladi Srbije da obezbedi izvršenje jednog rešenja Poverenika za informacije, podsetilo javnost na jedan vec pomalo zaboravljeni bizaran dogadaj. U dogadaju o kojem je rec, pre nekoliko meseci, fizicki je napadnut novinar koji je hteo da snimi „kliniku“ cija izgradnja je bez gradevinske dozvole zapoceta na imanju jednog ministra. Ministar je „objasnio“ da je novinar napadnut zato što je seksualno zlostavljao ministrove ovce, o cemu, kako je rekao, postoji beleška u policiji.

Izvor: Blic

komentari

Rodoljub Šabić poverenik za informacije

Nedavno je, kao i svake godine u martu, poverenik za informacije dostavio Skupštini Srbije godišnji izveštaj o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama. I ovaj izveštaj, kao i prethodni potvrdice da se pravo na slobodan pristup informacijama, u kontinuitetu, sve više koristi. Broj zahteva za pristup informacijama upucen organima vlasti na raznim nivoima za 50 odsto je veci nego prethodne godine, a oko 4,5 puta veci nego 2005. U službi poverenika bilo je u radu i rešeno je oko 30 odsto predmeta više nego prošlegodine. I odnos organa vlasti prema nekim formalnim obavezama, kao što su dostavljanje izveštaja, objavljivanje Informatora o radu i edukacija kadrova, nešto je bolji.  

Izvor: Danas

Lični stav

Zahuktava se predizborna kampanja. Sve češce cemo biti u prilici da se suočavamo s raznim konceptima, programima i idejama učesnika u kampanji, koji za predmet imaju borbu protiv korupcije. Logično je, cak neminovno, da nas to podseti da sloboda pristupa informacijama od javnog znacaja, kao jedan od oblika demokratske kontrole vlasti od strane javnosti, može dati izuzetno dobre rezultate u borbi protiv korupcije. Mogućnost ostvarivanja takvih rezultata nije pretpostavka, vec realnost, na efektan i vrlo upečatljiv nacin potvrdena kroz iskustva nekih uspešnih tranzicionih zemalja, poput Slovenije, Estonije ili Slovačke.   

Izvor: Blic

Rodoljub Šabić
Poverenik za informacije

Zna se da Zakon o slobodnom pristupu informacijama ne priznaje situaciju koja je u nekim drugim postupcima inace prisutna kao "cutanje administracije" i da cak za "cutanje" predvida prekršajnu odgovornost. Pa ipak, od preko 1.160 žalbi koje je poverenik za informacije rešio u toku 2007, u cak 96 odsto slucajeva žalbe su podnete upravo zbog ignorisanja zahteva. Znaci, samo 4 odsto onih koji su se odlucili da uskrate Ustavom i zakonom zajamceno pravo javnosti, to je ucinilo donoseci obrazloženo rešenje, dakle na nacin koji je, bez obzira da li opravdan ili ne, bar formalno korektan. To je nešto za šta je, objektivno, nemoguce naci opravdanje.  

Izvor: Borba

Republicki poverenik za informacije rešio je u toku prošle godine 1.162 žalbe, a više od 90 posto njih podneto je zbog tzv. "cutanja administracije". Radi se o ogromnom, neshvatljivo visokom procentu, koji je nemoguce sresti u bilo kojoj vrsti postupka koji se pred organima vlasti može voditi. Paradoks je, medutim, u tome što naš zakon sada uopšte ne priznaje situaciju poznatu kao "cutanje administracije". Naprotiv, za takav cin je predvidena prekršajna odgovornost i novcana kazna. Medutim, "kažnjivost" za one koji ovako krše ustavom i zakonom zajamcena prava javnosti u praksije više nego relativizovana.