Саопштења

"За разлику од дигитализације која је, без обзира на веома висок ниво употребе савремених технологија а посебно снажних софтвера који је подржавају, ипак под, како се чини, довољном контролом и утицајем људског фактора, вештачка интелигенција би, уколико се правилно не контролише, могла да се отргне контроли, што би могло проузроковати веома тешке последице. У сваком случају, увођење нових технологија у обраду података о личности, дигитализација и коришћење вештачке интелигенције не смеју бити на штету остварења људских права и једнакости међу људима.“, рекао је данас Повереник Милан Мариновић у уводном излагању поводом обележавања Дана заштите података о личности који се одржао у Привредној Комори Србије.

На скупу је истакнуто да је зато једна од примарних циљева институције Повереника едукација грађана и оних који обрађују наше податке. Да је институција поред бројних обука, панела, округлих столова и студентских пракси желела да и најмлађима укаже шта су подаци о личности, на који начин могу бити злоупотребљени и коме могу да се обрате за помоћ. Додао је да су они најугроженији ученици основних школа јер проводе највише времена на друштвеним мрежама и популарним дигиталним платформама. Зато је припремљена Брошура под називом „Подаци о личности су наше благо, како их можемо заштитити?“, аутора Драгана Илића, уз помоћ програма „Нова писменост“, који заједнички реализују Америчка агенција за међународни развој (USAID) и организација Propulsion.

"Наша истраживања показују да скоро 40% деце од 12 до 18 година не зна да заштити своје податке на интернету. Питање је и да ли у потпуности разумеју ризике и последице дељења својих личних података на мрежи? Због тога је кључно да деца од малих ногу уче о заштити података. Њиховом едукацијом у овом домену осигуравамо да се безбедно и одговорно крећу у дигиталном свету. Позивам родитеље, наставнике и све који раде са најмлађима да их подрже да прочитају и разумеју брошуру и помогну им у примени знања у свакодневном животу”, изјавио је Дарко Соковић руководећи партнер у организацији Propulsion.

Током обележавања Дана заштите података о личности заменица Повереника Сања Унковић представила је најновију публикацију број 8. под називом „Заштита података о личности: Ставови, мишљења и пракса Повереника“.

На данашњем обележавању Дана заштите података о личности учествовали су шеф Делегације ЕУ у Србији њ.е. Емануеле Жиофре, шеф Мисије ОЕБС у Србији њ.е. Јан Брату, заменица шефа Канцеларије Савета Европе у Београду  Надиа Ћук и директорка Мисије УСАИД у Србији Брук Ајшам. Они су у уводним излагањима указали на праксу у земљама Европске Уније, као и на подршку коју пружају Републици Србију и институцији Повереника у овој области.

На крају Повереник се осврнуо и на надлежност из права на приступ информацијама од јавног значаја и подсетио органе власти да сутра, 31.јануара 2023. године истиче обавеза достављања годишњих извештаја Поверенику, путем Портала за достављање годишњих извештаја органа власти, на веб адреси: https://izvestaji.poverenik.rs.

Снимак догађаја може се погледати на званичном YouTube каналу Повереника.

Повереник поново подсећа све органе власти да су дужни да до 31.01.2023. године поднесу Поверенику годишњи извештај за 2022. годину о радњама предузетим у циљу примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

У случају да орган власти пропусти да Поверенику поднесе годишњи извештај, Повереник је овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка против руководиоца тог органа власти.

Повереник позива све органе власти да благовремено изврше своју законску обавезу путем Портала за достављање годишњих извештаја органа власти, на веб адреси: https://izvestaji.poverenik.rs .

„Усвајањем Измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја Повереник је добио могућност да отвори канцеларије и изван свог седишта како би сви грађани Србије имали једнаку могућност приступа овој институцији. Данас отварамо у Новом Саду прву регионалну канцеларију Повереника“, рекао је Повереник Милан Мариновић на свечаном отварању. Он је истакао да су до сада грађани Београда били донекле привилеговани у могућности остваривања својих права из надлежности Повереника зато што су могли лично да предају поднеске Поверенику и да се брже и лакше информишу о својим правима. Сада ће отварањем канцеларије у Новом Саду и грађани Војводине имати ту могућност.

„Желим да напоменем да ћемо ускоро уз помоћ челних људи из регионалних центара Ниша и Крагујевца, отворити и најављене друге две канцеларије. Тиме ће право на слободан приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности бити једнако доступно свим грађанима у целој Србији“, поручио је Повереник Мариновић на крају излагања.

Свечаности поводом отварања прве регионалне канцеларије Повереника присуствовали су представници локалне самоуправе, председник Прекршајног суда у Новом Саду и представници медија.

Повереник подсећа све органе власти да су у складу са чланом 43. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. гласник РС", бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 и 105/2021), до 31.01.2023. године дужни да поднесу Поверенику годишњи извештај за 2022. годину о радњама тог органа, предузетим у циљу примене овог закона.

Чланом 3. истог закона прописано је да орган јавне власти, у смислу овог закона, јесте:

 1) орган Републике Србије;

2) орган aутономне покрајине;

3) орган општине, града, градске општине и града Београда;

4) јавно предузеће, установа, организација и друго правно лице, које је основано прописом или одлуком органа из тач. 1) до 3) овог става;

5) привредно друштво чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, односно један или више органа власти из тач. 1) до 4) овог става са 50% или више акција или удела у збиру односно са више од половине чланова органа управљања;

6) привредно друштво чији је оснивач или члан један или више органа власти из тач. 1) до 5) овог става са 50% или више акција или удела у збиру;

7) правно лице чији је оснивач привредно друштво из тач. 5) или 6) овог става;

8) правно лице или предузетник који обавља делатности од општег интереса, у смислу закона којим се уређује положај јавних предузећа, у односу нa информације кoje су у вези са обављањем тих делатности;

9) правно или физичко лице кoje има јавна овлашћења, у односу нa информације кoje су у вези са вршењем тих овлашћења;

10) правно лице кoje je у години на коју се односе тражене информације остварило више од 50% прихода од једног или више органа власти из тач. 1) до 7) oвoг става, у односу нa информације кoje су у вези са активношћу кoja се финансира тим приходима, изузев цркве и верске заједнице.

У складу са законом, Повереник је донео Одлуку о обрасцу и начину достављања годишњег извештаја органа јавне власти о радњама предузетим у циљу примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС“, број 10/22). 

У случају да орган власти пропусти да Поверенику поднесе годишњи извештај из става 1. овог члана, Повереник је овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка за прекршај из члана 46. став 1. тачка 9) овог закона.

 Повереник позива све органе власти да благовремено изврше своју законску обавезу путем Портала за достављање годишњих извештаја органа власти, на веб адреси: https://izvestaji.poverenik.rs.

У складу са изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, окончан је законски рок за органе власти да израде информатор о раду у Јединственом информационом систему информатора о раду. Објављивање информатора о раду представља једну од мера за унапређивање јавности рада органа власти, у складу са истим законом.

Овај информациони систем води и одржава Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, а приступа му се преко веб адресе https://informator.poverenik.rs/pristup. Успостављањем истог информационог система омогућено је сваком кориснику интернета да се на једном месту упозна са информаторима о раду свих органа власти, од највиших државних органа, преко покрајинских и органа локалне самоуправе, јавних предузећа, установа, привредних друштава чији су оснивач или већински чланови други органи власти, па све до месних заједница.

На данашњи дан своју законску обавезу објављивања информатора о раду извршило је преко пет хиљада органа власти, док преостали и даље објављују исте, чиме се количина података у овом информационом систему у континуитету увећава. На овај начин учињен је значајан напредак у области отворених података и транспарентности органа власти, како би грађани могли на једноставан и ефективан начин да остваре своје право на приступ информацијама од јавног значаја.