Izvor: Glas javnosti
BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Glas javnosti rekao je povodom nedavnih akcidenata u rekama Srbije, da su sve informacije o ugrožavanju životne sredine bez ikakve sumnje od prvorazrednog javnog značaja. Postoje dva razloga zašto javnost mora da zna šta se dešava sa najvrednijim resursom, odnosno prirodnom okolinom.
Izvor: Danas
Ekološki incidenti upozoravaju da je, pored represije, neophodna bolja prevencija
Informacije o ekološkim incidentima, kao potpuno pouzdana potvrda neodgovornog odnosa prema najvećoj vrednosti koju imamo - životnom okruženju, uvek podsećaju na bezbroj pitanja na koje nemamo prave odgovore. Budući da se kao prvo uvek nameće pitanje odgovornosti, sigurno je zanimljivo to što je, bar u slučaju Belog Timoka, reakcija vlasti bila za naše prilike neuobičajeno brza i žustra. Fabrikama za koje se sumnja da je njihova proizvodnja prouzrokovala zagađenje vode privremeno je zabranjen rad, a protiv odgovornih lica pokrenuti su krivični postupci.Izvor: Danas
Uz pozitivne ocene Srbiji u Izveštaju o dobrom upravljanju državom
Nedavno je u Vašingtonu, u sedištu Svetske banke, objavljen famozni Izveštaj o dobrom upravljanju državom za 2006. godinu. Reč je o dokumentu koji Svetska banka već deset godina objavljuje svakog leta, a koji je rezultat posmatranja i ocenjivanja više faktora koji su pretpostavka dobrog upravljanja. Opserviraju se efikasnost uprave, građanske slobode, politička stabilnost, pravna regulativa, kontrola korupcije i vladavina prava. Ocene se kreću od najlošije - 0, do najboljih 100, a Izveštaj obuhvata bezmalo sve zemlje sveta, više od dvesta njih. Objavljivanje ovog izveštaja uvek je privlačilo pažnju javnosti, a ove je godine kod nas izazvalo baš posebnu pažnju, veću nego ikad ranije. Objašnjenje verovatno leži u činjenici da je u ovogodišnjem izveštaju Srbija označena kao država kod koje je poboljšanje evidentno, naročito u vezi sa kontrolom korupcije.Izvor: Blic
Naš Zakon o slobodnom pristupu informacijama predviđa da „svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom“, kao i da „ovo pravo pripada svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna ili etnička pripadnost, pol ili slično“. Ovakav izrazito demokratski i liberalan pristup omogućava širokom krugu subjekata da zaštitu prava traže od poverenika za informacije. I s tim u skladu, povereniku se obraćaju građani i stranci, maloletni i punoletni, lica različitih nacionalnosti, domaća i strana preduzeća, novinari i mediji, NVO, političke stranke, pa i organi vlasti.Izvor: Dnevnik
RODOLjUB ŠABIĆ O KONCESIJI HORGOŠ-POŽEGA
Tačka 24. ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega garantuje poverljivost kompletnog ugovora, što je u potpunoj suprotnosti sa Ustavom Srbije, ocenio je sinoć poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.Izvor: Danas
Višemesečno natezanje oko koncesije za autoput Horgoš - Požega škodi Srbiji
Lični stav
Na ulasku u jednu centralnoameričku republiku na tablama piše: „Bienvenidos a republica banana“ - dobrodošli u banana republiku. Pozdrav bi trebalo da podseća na to da se zemlja u koju se ulazi, Honduras, ponosi činjenicom da je jedan od najvećih proizvođača banana na svetu. Ali, nezavisno od želja autora, čak i upravo suprotno njima, kod mnogih ovaj pozdrav izaziva daleko neprijatniju asocijaciju. Jer, baš u Hondurasu je početkom prošlog veka stvoren famozni geopolitički pojam „banana republika“ - pežorativna oznaka za zemlje u kojima je stanje ekonomskih, političkih, pravnih, ukupnih društvenih odnosa, sa aspekta razvijenog sveta, inferiorno. Proizvodnju i tržište banana, a samim tim i celu ekonomiju ove zemlje, tada je kontrolisalo nekoliko stranih, uglavnom američkih kompanija koje su konstantno nastojale i uspevale da svoj uticaj šire. U leto 1910. jedna od njih, Junajted Frut Kompani, čak je organizovala obaranje honduraskog predsednika koji, poštujući propise svoje zemlje, nije hteo da joj da ustupke koje je zahtevala. Zamenila ga je drugim koji je to spremno učinio. Junajted Frut i slični su tako našli način da „pravni poredak“ Hondurasa, a kasnije i drugih latinoameričkih država, podrede svojim interesima. A usput su proizveli i u međunarodni geopolitički rečnik uveli pojam koji je označavao siromašne zemlje Centralne i Južne Amerike, sa „demokratskim i pravnim“ institucijama čija uloga je isključivo dekorativna, velikom nezaposlenošću i socijalnim razlikama, kriminalom i korupcijom i predominantnim uticajem stranih vlada, ali pre svega stranog kapitala i korporacija.
