Saopštenja

Poverenik pokrenuo vanredni inspekcijski nadzor povodom vaučera

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obaveštava javnost da je pokrenuo vanredni inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 87/2018,) od strane rukovaoca, Gradske uprave grada Beograda, zbog obrade podataka o ličnosti lica do 19 godina, zaposlenih i radno angažovanih lica u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Beograda, radi dodele besplatnih vaučera.

Ovom prilikom Poverenik ukazuje da je svaka predškolska ustanova, osnovna i srednja škola u zakonskoj obavezi da ima određeno lice za zaštitu podataka o ličnosti, tako da ukoliko roditelj ili staratelj ima potrebu da se detaljnije informiše o obradi podataka o ličnosti maloletnog lica povodom dodele besplatnih vaučera, može se obratiti tom licu.

Poverenik ističe da će nakon sprovedenog vanrednog inspekcijskog nadzora blagovremeno o svemu obavestiti javnost.

Zamenica Poverenika Sanja Unković učestvuje na 44. Globalnoj skupštini o privatnosti u Istanbulu

Istanbul GPA 2022

Zamenica Poverenika Sanja Unković i v.d. pomoćnika Generalnog sekretara Službe Poverenika Marko Antić učestvuju na 44. Globalnoj skupštini o privatnosti (GPA) koja se održava od 25. do 28. oktobra 2022. godine u Istanbulu. Glavna tema skupštine je „Pitanje ravnoteže: privatnost u eri brzog tehnološkog napretka“. Skupštini prisustvuje veliki broj govornika iz celog sveta, uključujući predstavnike javnog i privatnog sektora, akademske zajednice i nevladinih organizacija.

Obrada podataka o ličnosti u okviru popisa stanovništva

Povodom interesovanja građana i medija za stav Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa obradom podataka o ličnosti koja će se vršiti u okviru popisa koji počinje 1. oktobra ove godine, Poverenik, sa stanovišta svog delokruga u pogledu primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ukazuje da je sprovođenje popisa uređeno Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine, te da je tim zakonom uspostavljen pravni osnov za obradu podataka o ličnosti koju će vršiti Republički zavod za statistiku u svrhu proizvodnje i objavljivanja podataka zvanične statistike.

Podsećamo da se, saglasno odredbama Zakona o zvaničnoj statistici, pod zvaničnom statistikom podrazumeva obezbeđivanje reprezentativnih podataka i informacija o masovnim ekonomskim, demografskim i društvenim pojavama, i to za potrebe korisnika tih podataka i informacija, koji mogu biti privredni subjekti i njihova udruženja, državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, kulturne, obrazovne i naučne institucije, kao i najšira javnost, a da je Republički zavod za statistiku državni organ čija je nadležnost određena Zakonom o ministarstvima i odnosi se na obavljanje poslove vezanih za organizaciju i sprovođenje statističkih istraživanja, prikupljanje, obradu, statističku analizu i objavljivanje statističkih podataka.

U tom kontekstu, obrada podataka o ličnosti u okviru popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine vrši se u javnom interesu i predstavlja pravnu obavezu Republičkog zavoda za statistiku, a Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine usklađen je sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Imajući u vidu izneto, u ovom trenutku ne postoje indicije koje bi ukazivale na to da će obrada podataka o ličnosti u okviru predstojećeg popisa stanovništva, domaćinstava i stanova biti u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, budući da se nepravilnosti u vezi sa obradom podataka o ličnosti nikada ne mogu unapred potpuno isključiti, upućujemo sve zainteresovane da se radi dobijanja informacija o popisu obraćaju neposredno Republičkom zavodu za statistiku, kao rukovaocu podacima, i pozivamo sve subjekte koji, nakon dobijenih informacija budu smatrali da se obrada podataka o ličnosti vrši suprotno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o tome obaveste Poverenika.

Poverenik se sastao sa Višim javnim tužiocem

tuzilac nenad stefanovic poverenik milan marinovic01 Telegraf 8.9

Poverenik Milan Marinović i Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović održali su danas sastanak. Tom prilikom Poverenik je upoznao tužioca Stefanovića sa teškom zloupotrebom prava na pristup informacijama od javnog značaja sa kojom se ovih dana suočava ova institucija. Navedena zloupotreba može da ugrozi efikasno postupanje Službe Poverenika i prouzrokuje štetu državnom budžetu, naglasio je Poverenik.

Tužilac Stefanović je ukazao da je Više javno tužilaštvo na čijem je čelu, svesno značaja prava na pristup informacijama od javnog značaja i povećanja transparentnosti u radu organa. Da bi povećali transparentnost svog rada, oni su kako je Stefanović naglasio, od formiranja Službe za odnose sa javnošću, objavili 168 javnih saopštenja i 248 odgovora na pitanja medijima, čime je značajno smanjen broj zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Poverenik je pohvalio ovakvo postupanje Višeg javnog tužilaštva.

Marinović i Stefanović dogovorili su nastavak saradnje uz koordinisano postupanje.

TEŠKA ZLOUPOTREBA PRAVA NA PRISTUP INFORMACIJAMA I ŽALBU POVERENIKU

Povodom obraćanja većeg broja novinara i građana u vezi sa povećanim obimom posla u kancelariji Poverenika u toku poslednjih mesec dana, u cilju informisanja javnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ukazuje na sledeće:

Pet međusobno povezanih lica iz Vranja u periodu od 01.8.2022. godine do 2.9.2022. godine izjavila su 4614 žalbi u oblasti pristupa informacijama. Ovaj broj žalbi već sada značajno prelazi petogodišnji prosek od 4121,2 žalbe, koliko u proseku godišnje izjave svi žalioci. Na osnovu do sada utvrđenih činjenica nameće se zaključak da je reč o teškoj zloupotrebi prava na pristup informacijama, suprotno smislu i duhu zakona. Od 4614 primljenih žalbi Poverenik je rešio 1431 žalbu i za sve rešene žalbe je utvrđeno da nisu osnovane, odnosno utvrđeno je da su organi javne vlasti kojima su podneti zahtevi postupili po tim zahtevima. Činjenica da su navedena lica samo dva dana nakon izjavljenih žalbi zbog tzv. „ćutanja uprave“ izjavila žalbe protiv odgovora organa javne vlasti jasno ukazuje da su svesno neistinito prikazali činjenicu da organi javne vlasti nisu postupili po zahtevima za pristup informacijama. Takođe, identične zahteve pet povezanih lica u kratkim vremenskim razmacima je dostavilo istim organima vlasti, a potom izjavljuju žalbe Povereniku. Mnogi organi javne vlasti svakodnevno kontaktiraju Poverenika ukazujući na to da pet povezanih lica iz Vranja kontinuirano dostavlja ogroman broj zahteva za pristup informacijama, koristeći opštepoznatu činjenicu da je vreme korišćenja godišnjih odmora, pa su zbog obima traženih informacija mnogi zaposleni morali da odustanu od korišćenja godišnjeg odmora ili da ga pomere. Osim toga, dostava pismena navedenim žaliocima je vrlo otežana. Iz svega navedenog je jasno da nije reč o uobičajenom korišćenju jednog od osnovnih ljudskih prava – pravu na pristup informacijama, već o nečasnim i nepoštenim motivima povezanih lica za šta ne postoji uporište u zakonu.

U vezi sa nastalom situacijom maksimalno su angažovani svi kapaciteti Poverenika, da bi se omogućilo da svi građani Republike Srbije nesmetano ostvaruju svoja prava čija je zaštita u nadležnosti Poverenika (pravo na pristup informacijama od javnog značaja i pravo na zaštitu podataka o ličnosti), ali i da bi se sprečile negativne finansijske posledice po budžet Republike Srbije.

Osim toga, Poverenik preduzima sve mere da bi se nastali problem rešio na sistemski način, što, između ostalog, podrazumeva i obaveštavanje relevantnih organa, ali i iniciranje određenih zakonskih izmena.

Nezavisno od navedenog, Poverenik apeluje na sve organe javne vlasti da dosledno primenjuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da postupaju po zahtevima u skladu sa Zakonom, jer je to jedini primeren način da se odgovori na ovu izazovnu situaciju i da se očuva smisao i duh prava na pristup informacijama od javnog značaja koje predstavlja jednu od najznačajnijih vrednosti u svakom demokratskom, transparentnom i otvorenom društvu. Poverenik takođe podseća da je ćutanje po zahtevima za pristup informacijama neprihvatljivo i prekršajno kažnjivo, te da će Poverenik dosledno primenjivati svoja ovlašćenja za izdavanje prekršajnih naloga i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka u slučaju kršenja odredbi Zakona.

Saopštenja - Arhiva